Dve breze

 

U Ulici breza, jedna srebrna je

po tajnu u svakom listiću sakrila.

Koliko snova o njemu je snila…

Zašto nikada njegova nije bila…

I zašto je suze godinama krila…

U zagrljaj njegov bezbroj puta odlazila.

 

U dalekom dvorištu

breza…

Satkala je snove njegove u krošnju.

Pogled u daljinu, sve do njenog oka.

Miris njen i njena duga kosa.

Poljubac u čelo, da sećanja oživi.

 

Svijaju se grane, od tuge, bola…

Ali breze usamljeno, ponosito stoje.

Igra lišće, šušti u tišini,

svetluca na plavoj mesečini.